Размишљања о… хиљаду ружа

Када те стигну неки бесани послепоноћни сати,питаш се јесам ли ја човек,или се само правим,глумим да јесам.Добро маскиран у Човека.Јесам ли довољно давао другим,не мислим наравно ту на сто еврића,туру пића,него на осмехе,на доброту.Јесам ли умео да саслушам када је то требало,јесам ли делио јабуку на пола.Јесам ли се огрешио о Друге,свађао се,нисам пружао разумевање.Јесам ли некоме тугу донео а тај је прећутао,није рекао ни реч.Питаш се шта си постао и не налазиш себи оправдање ни у тешкој ситуацији у којој смо већина,питаш се… може ли се све то исправити.Наравно да не може  знаш то добро и сам,неки су отишли на неко,надам се,дивније место.И неће се вратити,барем не у овом животу,неки су још увек ту крај мене.Носим ли радост некоме ?…и тако,а стиже пролеће лагано,тихо,као да не би да нам смета а ја тужан Тина – Небо је са мном плакало те ноћи

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s