Мали,покисао зека

Целог дана сам у неком полусну,ни у сновима ни на јави.Лоше време напољу,нико не свраћа нико не зове,за читање немам концентрацију…право време за мог вољеног сестрића да ме препадне.А вала и обрадује ме пуном кесом банана.

-Шта си скупио к’о мали зека када га ухвати новембарска јутарња роса,питам

-Ма,ништа,онако

-Убаци прво неко дрво у пећ,па да чујем

-Ма,ништа кажем ти

-Па да те не познајем,па лажи колико хоћеш,али како ти кажеш

Да видимо,шта може да мучи двадесетогодишњака…љубав сигуран сам,не треба бити велики психолог.Ништа,морам у напад онда

-Где ти је Ниночка?

-Не знам,не јавља ми се целог дана

А ту смо дакле

-Забрљао си нешто?

-Нисам рече тужно

-Знам да јеси познајем те 🙂

-Па зашто не пробаш да поправиш ако си забрљао

-Ма пусти,него рече мајка да си се нешто повредио,шта је било?

-Ма једно ребро,мање боли него једно срце заљубљеног блесавог,размаженог дечака,коме је увек све било дозвољено

Ни тада се није насмејао,значи претерао га

-Ма наљутила се нешто

-Није бадава сигурно,имаш златну цурицу магарцу један

-Ма без везе,нешто смо се дописивали,и ја је слагао да идем на спавање на брзину,а нисам.Никад то није радила да ме проверава.Уђе на вибер ја на мрежи,уђе у поноћ ја на мрежи,у један сат по поноћи ја и даље на мрежи…у два

-Шта у два?

-Па још сам био на виберу,послала ми је поруку,само написала „Ајд здраво,заувек“

-Куцкао си са неком?

-Јесам,па видела је

-Јел’ лепша од Ниночке,није сигурно,да ли те трпи као Ниночка четири године,сигурно не,да ли је бољи човек од ње…? Дигни главу и у очи ме гледај молим те.Ћутао је.

Сви те учили и отац и мајка да будеш добар,шта се дешава са тобом.Мислиш да љубав може само један да чува,а други да лепрша около?Ако те је и оставила

-Ујче,шта да радим?

-Ништа,није лоше да осетиш како боли душа,да видиш како је њој са тобом.

-Ујче,погледао ме молећиво,али не падам ја на то

-Да ти помогнем не желим,да је ја зовем нећу

-Ујче

-Хајде ако хоћеш да будеш човек,позови и немој да лажеш шта је било,ако ти опрости добро је,ако ти не опрости имаш ту од ноћас па настави са њом

-Ујче

-Једном мораш синко да одоговараш за своје поступке,али себи да одговараш,не другима…

-Позови,молим те,питај за неку књигу,ако ме не помене ништа

-Нећу…

-Молим те,само овај пут

-Нећу…и попустио сам ипак

-И није га поменула,барем не одмах

Деца 🙂

dsc08253-00

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s