Чувар снова

Отворио је очи полако,мрак је био у соби,нешто га је пробудило.Заспао је са књигом у руци,наочаре су му пале на стомак.Полагано је гледао око себе.Чудан сан је снивао.Требало му је време да се привикне на мрак у соби.Ватрица у пећи је пуцкетала још увек.Неколико зрака светла се прибијало кроз стакло,играло се по зидовима собе.Оно што му је било чудно,необично леп мирис се ширио по соби.Као најлепши миришљави штапић,али још лепше.

Дечак,мали савим дечак је седео за столом рачунара.

Није се уплашио од непознатог посетиоца.Некако му је био познат.Испред себе је држао блок за цртање,пуно листова је извиривало изнутра,а чист бео папир је стајао испред њега.По столу је педантно распредио оловке у боји,пар четкица…и замишљено гледао испред себе.

Наточио је себи чашу сока,узео столицу и сео преко пута дечака.Погледао је те тужне,лепе очи,размишљао је тренутак и ипак га помиловао по глави.

-Здраво.

-Здраво,рече дечак.

-Хоћеш сок од дуња,домаћи ?

-Не,хвала на доброти,не пијем ја сок.

-Познат си ми однекуд,али не успевам да се сетим.

-Ја сам,хоће ли ми поверовати помисли дечак,ја сам Чувар Твога Сна.

-Аха,као анђео чувар ?

-Не,твој анђео је врло уморан,одмара док ти спаваш.Треба му пуно снаге да пази на тебе док си будан.

-Па,зар сам толико напоран за чување?

-Јеси,веруј ми.Твоје срце се више не радује,очи се не смеше.

-А,шта ти радиш,мислим шта је твој посао?

-Ја ослушкујем твоје снове,и покушавам да их претворим у стварност.

-И,како ти иде,насмејао се,а знао је одговор.

-Што ме питаш када знаш.Престао си да сневаш.Видиш овај папир,и подигао га је близу његових очију,празан је,одавно.

-А ти папири испод,шта ту има,питао је радознало.

-То су твоји некадашњи снови,неки завршени,неки незавршени,углавном сви су ту.Баш зато су ми очи тужне,а рукице уморне од чекања да умочим четкицу у боје.

-Како то радиш,хоћеш ли ми објаснити,молим те.

-Ретки су људи који запиткују децу,још ређи они који децу слушају,коначно му се насмејао.Па,овако,у твоме сну никне нека семенка,појави се неки лик у сну,ја узмем боје и дам му облик,форму,карактер,све по твојим сновима.Некада постане предиван цвет,некада мање леп,али то су ипак твоји снови,не мешам се ја ту.Тако да знаш о тој некој и пре првих изговорених речи,познајеш је већ.

-Аха,а како им дајеш карактер?Како то успеш да нацрташ и обојиш,а и где су ти боје,не видим?

-Па видиш,рече и извуче један лист,видиш ову плавооку,разгрнем полако облаке да им не сметам,умочим четкицу у плаву боју неба,и насликам очи.За усне узмем црвену из зрелих трешања,пар звездица смакнем са неба,помогне и месечина не баш увек,и тако редом…то си ме ти научио.

Е сада види,погледај где гледају њене очи,негде у страну,не у тебе.Види јој осмех,не осмехује се теби значи.Али ја ту не могу ништа.Скоро никад не завршиш до краја.Временом си заборавио на душу,тераш ме да сликам само лепа лица.

Отворио је блок,и прелиставао цртеже,осмехнуо се када је пронашао шта је тражио.Видиш ову,умео си да је слушаш,смирена срца,отворене душе,без страсти,без осуде,без мишљења,само си је слушао.Сада се вероватно размишљаш,исто је плавоока,плава коса.

-Једном давно створене су две душе близнакиње,и бачене су у наезамисливе светове,и једна и друга.Повезане су танким свиленим концем,стављене на искушења,можда је на трен била отров за твоју душу,можда на трен и ти за њену.Први пут си тражио од мене да ти створим сапутника на путу душе,ниси знао колико је тај пут тежак,зар не?

-Сада схватам,хоћеш да кажеш,гледајући ова два нацртана лика,да не постоје крајеви никада.

-Хоћу да кажем да ме плаши твоја тишина,без обзира што пуна је музике,боја,слика…плаши ме.Како мислиш да пролеће опет процвета када му не дозвољаваш себично.

-Нисам себичан,стани мало,ако ме познајеш толико добро,знаш да нисам.Знаш да сам уморан од поклањања,поклањање је успутна радња.Само жудим за неким са ким ћу делити,делити можеш само са сапутником,са којим разговараш,размењујеш мисли,жеље,надања…то ме научи како да створим,молим те.

-Ја сада одох,брзо ће светло на небу,морам да одморим и ја.Нежно му је ставио руку на леђа,проћи ће,не брини брже него се надаш.Пуно си терета натоварио на своја леђа,пући ће.Мораш једног по једног да се отарасиш.Јер једна клупа поред велике реке чека двоје,да се сете…и нестаде.

-Хвала ти,само је стигао да каже,поправићу се,обећавам

%d1%98-%d1%92-%d0%b2

Advertisements

12 Comments Add yours

  1. Не знам због чега (вероватно, заправо, због питоме, топле нестварности амбијента за овоземаљски ум), прича ме је подсетила на „Сан смешног човека“, дивну причу Ф: Достојевског.
    Поздрав добри Комшија!

    1. Написао данас чекајући ред код лекара на полеђини резултата од специјалисте.“сан смешног човека“ нисам прочитао,али обећавам наћи ћу књигу.Хвала Ти

    2. Пронађох https://www.youtube.com/watch?v=inT0hLd65mg послужиће док не дођем до књиге

      1. lombardosss каже:

        Nema na cemu, bas mi se dopada.

      2. Сваки коментар значи

  2. Plava Baklava каже:

    A,lepo su nam svima govorile mame: „Dete, dete, sve što radiš završi do kraja“ . Možda bi tada bilo manje tužnih priča.

    1. Није мама на жалост имала пуно времена да нас учи.Пар лекција али врло битних.У стиснуту шаку не може ништа да стане,зато када примаш не стишћи шаку сине јер нећеш знати шта ти се ставља у руку.Када дајеш ако је шака стиснута не стављај на силу ако некоме твој дар не треба,залуд је покушавати.Као знак,управо на радију иде песма https://www.youtube.com/watch?v=Zfa2dmx0IQA
      Хвала Вам на посети и коментару…зар је ово прича тужна?

  3. Dadi каже:

    Divno, toplo, maštovito, slikovito i inspirativno 🙂

    1. Хвала пуно,волим да пишем једноставним речима,лако разумљивим 🙂 поздрав

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s