Судбинска

Јутро,прохладно али сунчано.Велика дневна соба са стакленим зидовима пропуштала довољно светлости за фебруарско јутро.Било му је неодољиво пријатно међу књигама,старим орманима,старинским намештајем…Поранили су са испијањем прве кафе.Тета Драгица их је окупила да им исприча своју причу,причу коју је ћутала четрдесет и више година.Само је она седела у удобној кожној фотељи и као да се присећа,испијала чај и ћутала.Само их је повремено погледала по реду.Андреј је седео на троножцу,додуше имао је удобан подметач.До њега Андреа,мали Миша код Марије у крилу,наслонио је главу на њене груди и дремуцкао.Није био више мали али је волео да се мази са мамом,и сваку прилику је користио.Тета Драгица је била професор књижевности некада,тако да су Андреја занимали наслови књига,колико је са ове даљине успео да их прочита.

Било је неодољиво топло,неодољиво пријатно,мирно,неодољива тишина у овој соби.

-Видите децо моја,шта је судбина.Можда ви у то не верујете,али погледајте,чак и када се ништа не дешава у нашим животима неко на небу планира,смишља,доводи људе једне другима на исту стазу.Спустила је шољу са чајем на сточић,скинула наочаре,и на трен склопила уморне очи.Осећала се туга у њеној души,преголема.

Погледала је Андреја на трен само.Како је све ово дивно испланирано,чудо једно.Тај твој друг Мићко се разболео,морао је да замоли тебе да допутујеш овде да средиш те рачунаре Марији.Да би могао да дођеш био си на боловању,насмешила се,надам се да те није болело толико.Моја ћерка је тада била далеко.Чудно је да је нестао тај ваш интернет,па си морао да останеш још један дан.Онда сте морали да нађете неки тамо део да оправите један стари рачунар за резерву а нисте морали.Онда си морао да останеш још један дан због те изложбе.Јел тако беше?Онда се мом детету покварио ауто баш пред Маријиним вратима.Пошто се познају од малена помислила је да прво сврати да се поздраве,пре него позове мајстора.

Како јој је то професионална деформација,одмах је приметила да тебе нешто боли.Па сте отишли сви на вечеру у Аква Дорију непланирано.И баш је наставило да те боли,отишли до колеге њеног,који ти је потражио здравствену да види има ли шта уписано.Андреја је узела књижицу,погледала случајно,и одмах укапирала да јој је мајка живела у том крају и познавала некога са тим презименом…ето.

Сви смо се ућутали,све је било истина од речи до речи.

Причај ми о стрицу,од када сам ушла на тај воз нисам више чула о њему ништа.

-Па,овако,мајка ми је причала о Вама пуно

-Да пређемо на ти молим те

-Мајка кеже да си била права лепотица.Када те испратио на станицу,стриц се вратио кући,узео сако,обуо ципеле,уместо пертли везао их жицом и отишао.Тек касније се јавио да је у Милешеву,запослио се,оженио конобарицом неком коју није волео.Добио две близнакиње,Једни је Бог узео после пар дана.То је схватио као казну за оно што је урадио,пропио се,супруга му правила пакао од живота,и окретао сам од нервозе шољицу у руци,и умро је млад,четрдесет пет је имао.

-Значи ни мајка није знала.Када ме је Мома одвео код свог друга доктора,овај није урадио ништа,само смо то нас двоје знали.Вратила сам се својима овде и родила ћерку,Андреу.Нисам му се јављала,није ме тражио.Можда не би осећао толику кривицу да је знао,али касно је сада за све то.Ви децо,памет у главу.

-Значи ово је твоја сестра.Погледали смо се,онако…као када нађеш неког свог изгубљеног у времену.

-Имате чак и иста имена,Андреј и Андреа.

-Како су твоји,причај ми мало.Не личиш на њих,више личиш на бака Десу,мамину мајку.Није ни чудо.Кажу генетичари да смо повезани са 128-оро својих предака.Мушка деца настављају бакин задатак са мамине стране,а женска деца бакин са очеве стране.Моја ћера више личи на твоје него ти.Имали смо о чему да причамо сатима.

И тако,стекох нове рођаке,нове пријатеље.

moji-preci

Advertisements

7 Comments Add yours

    1. Као у Јадранкиној песми

  1. luciaabundanca каже:

    Svaka porodica ima svoje tajne…

    1. Изгледа 😯 али ништа сакриврно не остаје

    2. Посматрајући себе пре свега,нисам био свестан да лоши поступци не одређују судбину само мени.Далеко је то већа одговорност па чак и према онима који тек долазе за нама.

      1. luciaabundanca каже:

        I ja sam se jako dugo i grčevito držala za to da su naša loša dela samo naša i da se samo nama mogu obiti o glavu. A nije tako….

      2. Све битне ствари изгледају тако једноставно када се спознају,мало је пут до тога трновит,али …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s