Лирски загрљај

 

Сетио се дана кад су њих двоје били довољно одрасли да погреше.Зваћу је само Р,а њега М.

Пролеће је било,реасцетало у својој дивотици,мирисно,чисто после кише.Никада му није кишала сметала није,осим ако капљице нису биле сузице нечије,то већ је био терет који је покушавао да покупи по улици,по крововима суседних кућа,по лишћу дрвећа.Није му пријало када су људи тужни.Онда је тужио и он.

Р је тога дана схватила да је драги вара.Погледала је М својим лепим,прелепим тужним окицама,и одвела га на пиће.Да измеша сузе и вино.Пожелела је да се освети свом “вољеном” да дочека јутро у загрљају М јер је једино њега и волела на овом свету.Али он није пристао на то.Пазио је на њу те ноћи као на неког најсвог,и није му падало на памет ништа што би га гушило целог живота.Волео је,јесте…да се не лажемо.И однео је кући припиту прилично,носио је у наручју као малецко дете које је било повређено,али овде није било рањено коленце или лакат,већ душа њена.Зато ју је и пазио посебно.Однео је до кревета,прекрио ћебенцетом,на папирићу нарцтао цветић и написао “Добро јутро Посебна” и изашао из куће на прстићима.Не,није је ни пољубио ни по коси,чак ни трепавице јој није дотакао.

И био је поносан на себе.

Избегавала га је после тога годинама.

Али мали град је то,а они који брину о нама,удесе сусрет,баш када нам затреба мало лепоте или доброте,да се обновимо.Као када изађеш и мрачног рудника па удахнеш свеж ваздух,ваздух који неуморно производе огромне липе около.Једно за друго су били тај чист мирисам ваздух.

Имао је М проблема ове зиме.Није имао’ пуно пријатеља,али добрих другова је имао.Звали су га,обилазили.Додуше неки би радије одсекли свој прстић пре него притисну “пошаљи поруку” али њима се нећемо бавити у овој причи.

Р се није јављала,али је мислила на М,слала своје мисли њему,Е сада како то функционише не знам ја то,нисам баш паметан толико,али те мисли никада не залутају,никада не оду на погрешну адресу.Осећао је у пола ноћи,у рано јутро,кретала је у снове тек када је била сигурна да је и њему добро,будила се са њим плашећи се да нешто није у реду чим је будан…док је пио кафу,гледао заласке,трагао за првим висибакицама по пољу.

Чувала је најлепше што је имала у себи,не на себи.Осмех и загрљај.

Сада,ја знам,па ми је лако да пишем о томе.

Увек је Р,када је био М у близину шетала огрнута осмехом.Посматрајући је…као Јохан Кнехт у далекој Касталији повезао поезију,лепоту и музику.Повезао и изједначио.Са друге стране довољне је шетао мрачним шумама да му је светло које је од њенох осмеха долазило пријало,благо топло,нежно.требало му је сасвим мало тог Сунца.По некада се враћао у нека давна времена када је душа још била недирнута изазовима,и туговао је…као уплакани кловн,тужног лица на киши.Лажни осмеси загрљаји су му се смејали.Лажна обећања су му се ругала.

Али добра душа увек има наду,веру,снове.

Посејао је једно семе одавно,семе доброте,време је за жетву.

Седео сам са стране посматрајући их.Када је М наишао тамо где га је чекала,неко ме запиткивао нешто али нисам обраћао пажњу.Хтео сам мало да украдем од тог сусрета.

Недокучиво ми је ипак све то.Загрљај као када бршљен загрли дрво своје,или када пчела слети на вољени цвет.

Погледали су једно друго очима боје лешника и осмехнули се.Само сам ја видео загрљај и пар пољубаца,добро непуних стотинак,пуних склада,равнотеже,доброте,

бриге,утехе,љубави.

Сви остали су чули :

-Здраво М

-Здраво Р

-Јеси ли добро,драго ми да си се вратио ?

-Јесам хвала што питаш.Ти као си,како дечица ?

-Не знам твој број,извини ни поруку ти нисам послала,за све ово време,али причали су нам овде неки који те сретали,виђали…дечица су одлично,ова мала пита за тебе.

-Ма,у реду је не брини..ајд видимо се касније.

-Важи,здраво…и одоше свако на своју страну

“Свет испуњавају и безброј несавршених Љубави,чак далеких имену Љубави.

Савршеној Љубави оне уопште нису потребне,али је њено савршенство у томе што их не одбацује,што их не лишава свога савршеног присуства…”

Да,никад се нису дотакли да не помислите свашта на крају приче.

%d0%bc%d0%be%d1%98-%d0%bf%d0%be%d0%ba%d0%bb%d0%be%d0%bd
Мој поклоон за њих двоје
Advertisements

9 Comments Add yours

  1. luciaabundanca каже:

    Bas lirski…no ljubav je, kanda, savrsena samo u ovoj formi… iz daleka. I nije to do ljubavi, to je do nas i nase nesavršenosti. Hvala na lepoj prici za kraj ovog dana.

    1. Ово је Љубав са великим Љ.Између њих двоје нема страсти,жеље да имају проведу ноћ у уздасима.Р је у браку са човеком који је преварио,коме је хтела да се освети.М са својом првом љубави.Али када су једно поред другог то треба видети.Осетио сам се да сам недостојан тих емоција да их пренесем,баш зато сам вама оставио слободу да измаштате оно што написао нисам.Поздрав.

  2. Pixel каже:

    Mislim da bi podjednako ćesto trebao da pišeš, kao što i fotografišeš.
    Odlično ispričano Siniša.

    1. хвала ти пуно на овоме.Није мој живот толико богат за неку занимљиву причу,пишем када нађем инспирацију у пријатељима.Драго ми је да ти се свиђа,баш драго.

  3. cy3a каже:

    Дивна прича… Хвала ти за овај Љубавни почетак дана 🙂

    1. Хвала Теби,лепота,доброта се дељењем умножавају,зар не ?

      1. cy3a каже:

        У праву си 🙂

  4. Потписујем Пикселов коментар!
    Поздрав добри комшија!

    1. Обојици хвала премного

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s