Пут

 

Пут је ишао ка северозападу,тако да га је рано јутарње Сунце грејало у леђа.Тарабе крај пута су биле запуштене.Шљиве ранке су већ увелико цветале,трешње се накинђуриле.Пут је све више зарастао у озеленелу траву.Неколико жбуна јасмина је привлачило пчеле које су весело зујале около.По нека модра перуника је гвиркала из непокошеног дворишта.Где ли се то наш намерник запутио путем којим нико дуго није ходао ?

По ходу би се рекло да је много раније замисшљао овај пут,чим је овако сигурним корацима ходао.Лесков штап у руци га је одавао.Вероватно сањар неки,као деца смо и ми шарали штапове дедином бритвом “ласовком”,љуштили кору,гребали,цртајући само нама знане слике.Ходао је усправно,погледа који је лутао свуда около.Није застајкивао.Вероватно се у животу нагледао оваквих слика око себе.Још док је изашао из села орао на небу високо га је пратио,кружио око њега,ни трен га није губио из вида.

Као да прати неку тајну мапу прошао је између две стогодишње липе,застао на трен и кренуо према малом потоку који се спуштао са планине.Због близине воде ваљда касна мартовска ливада се потрудила да се расцвета барем мало,никада се не зна када ће гости проћи овуда.Убрао је пар листова маслачка да се мало освежи.Оно што је било мени интересантно није узнемиравао природу око себе.Пар првих лептира је летео око њега,врапци наставили да чаврљају не обративши пажњу на њега.Пронашао је мало повећи камен и бацио га у поточић.Није могао да га прескочи али камен ће му бити помоћник.застао је на другој страни,скинуо ранац,вода се већ смирила и избистрила од баченог камена.Клекнуо је на траву,скупио шаке и захватио хладну воду да се напије.Пар капи се отело и клизнуло низ дланове,према лакту.Било је хладно,али пријатно.Насмејао се,захвалио потоку,и наставио даље сада већ уз брдо.Говорио је истим језиком са светом којим се кретао.Једном давно знао је да ће се вратити завичају.Лаганим кораком шетати по њему,заборавивиши неки други свет.Много тога је постигао у животу,али једну бајку из детињства није остварио.Природа је покренула лепоту и љубав у њему.Душу је ослободио окова који су је притезали,и сада је у сваком тренутку могао пустити да полети,знао је да ће му се вратити.

Један сан морао је да оствари,зато је и журио.Укључио је сва чула око себе.

Некада давно молио је Бога да му подари срећу.Бог срећу не даје,даје благослов,а да ли ће неко бити срећан то зависи од онога који моли.

Све око њега је одједном замирисало.И угледао их је.Расцетали зумбули,први у овом крају.Због њих је журио.Жена коју воли,воли зумбуле,зато је и морао на овај пут.Она је остала да спава на перјаном јастуку.Био је извезен црвеним концем,шалила се на радост, пар ружа,пар белих рада,и два пауна који гледају један у другог.Журио је да жени са расутом плавом косом коју је тако нежно миловао донесе зумбуле пре него се пробуди.Само због осмеха којим би га даривала за сваки осмех који би јој изазавао тако лако,непрестано целог дана,целог живота.

И успео је да се врати на време.Ставио је зубуле и пољско цвеће у вазницу коју је она својом руком направила.Када је отворила плаве своје очи,у њима је прво угледао зумбуле,као да су им очи биле дом од вајкада.

И пружила је руке ка њему…и крај

photo1575-e-f
Пољско цвеће
Advertisements

8 Comments Add yours

  1. Не знам шта ће Пиксел рећи, али, ова поетика је у његовим висинама. Дакле, далеко од свих нас (или да кажем у своје име, далеко од моје маленкости).
    Дубоки наклон добри комшија!
    ПС Текст, пољско цвеће и дует Круг, савршено спојено.
    Срдачан поздрав!

    1. Pixel каже:

      Nemam ja ovom putu ništa ni da dodam ni da oduzmem – osim da ga treba slediti.
      Pozdrav za obojicu.

      1. Хвала што мислиш да га треба следити,и хвала до изнад неба што читаш ово што пишем.Обојица,и ти и Стамимир радујете ме вашим коментарима,живи били.

    2. брате,пријатељу,побратиме,рођо…није поетика од тебе далеко,у свима нама је.Постоји нешто што је пробуди,или успава.А песма..лако је бити прва љубав некоме,хајд буди последња то је успех.не знам јеси ли прелистао оне „Звонеће кедре“ мене су те књиге вратиле на неки пут којим сам давно ходао.Поздрав за обојицу,хвала што читаш.

  2. luciaabundanca каже:

    Pixel u Stanimir su sve rekli, moj komentar bi samo pokvario. Hvala na prelepoj prici.

    1. Voleo bih da čujem i tvoj komentar.Značilo bi mi kao i komentari ove gospode.Ne bi ništa pokvario veruj mi.

  3. luciaabundanca каже:

    Pa zaista mislim da su sve lepo sazeli. Prica je poeticna, tecna, zajedno sa forografijom i muzickom podlogom cini savrsen krug. I put. Uzivanje je bilo citati.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s