Којим путем поћи ?

Рођењем добијамо дарове,свакоме по нешто,свакоме за своју посебност у овоме свету.Од малена слутиш да се разликујеш од друге деце,са првим признавањима родитеља,учитеља постане дете малкице уображено,моћно,пуно осетљивије него друга деца,после првог признања очекује се следеће,па следеће…

Још увек је то дете неоштећено,невино,чисто,има само једну жељу да што више људи то види.Али схватиш да и други имају дарове,и неку посебност.Неко ту одустане,неко запне мало више,онда и успе да буде примећено.Али онда дођу и неразумевања других,критике,па се човек осети мало другачије него раније.

И има два избора.Одустане од свега,ето нико ме не схвата,разуме,закопа своје дарове дубоко у неку јаму без дна.Или се приклони већини уметника око себе.Све надајући се,биће боље.Схватиће ме људи,наћи ће нешто вредно у овоме.Од критика бежимо,приклањамо се онима који нас хвале,дижу у небеса.И онда оно што ствараш постане нешто далеко од лепоте.Стварају се тужни радови,стихови,пресликамо нашу тужну стварност на своје дело.И не приметимо како нам живот постане тужан,празан,додуше наиђу коначно похвале,аплаузи,али то није то.

Теоретичари кажу да је уметник у обавези да ствара лепоту,о лепоти пише,пева,црта…да слави радост која се појави на лицима оних који уживају у твоме делу.

Е,сада то је тежи пут,јер далеко је мање тапшања по рамену,прво ће се појавити пар људи који у томе виде нешто вредно и лепо,па све више ако своје дарове наставиш да користиш дељењем оних дарова које си добио од Творца бесплатно,али под условом да величаш позитивно,душиугодно.

Тек тада ће душа бити излечена,неће патити,јер на крају због свог спасења све то и радиш.

Покишла ружа

Advertisements

10 Comments Add yours

  1. brlogingblog каже:

    #ono kao kad osjetis da ti je neki od identiteta u stvari teret 🙂

    1. Не би требало терет да буде 😀

  2. brlogingblog каже:

    Ne bi ali ne mozes odustati od onoga sto jesi, ako si slikar a ne slika ti se dok ostali od tebe ocekuju izlozbu onda ta umjetnicka crta tj. identirrtet postane teret 😉

    1. Опрости нисам те тако разумео малопре.То да,то је истина,мада опет…ствараш да би ти био срећнији.

  3. Jacintº каже:

    Fantastica imagen!!!!

  4. Peščana каже:

    Леп текст! Човек мајлепше од себе даје када је свестан да су његове посебности дарови.
    И лепо је шетати овим страницама! Поздрав! 🙂

    1. Хвала Вама до бескраја,радије се изражавам кроз фотографије,него текстове,али дође по некада инспирација.И ето онда истине у последњим редићима текста „Е,сада то је тежи пут,јер далеко је мање тапшања по рамену,прво ће се појавити пар људи који у томе виде нешто вредно и лепо,па све више ако своје дарове наставиш да користиш дељењем оних дарова које си добио од Творца бесплатно,али под условом да величаш позитивно,душиугодно.“ Хвала што сте свратили.значи ми пуно.

      1. Peščana каже:

        Синиша, заиста је задовољство читати и разгледати ове странице! (и што се мене тиче нема потребе за персирањем)
        Велики поздрав!:)

      2. Ето мени разлога за леп дан,хвала још једном 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s