Његова Тајна

Соба му је пуна неоткривених тајни и скривеног блага.Када то кажем мислим на гомилу књига које чекају на свој ред,и гомилу непрочитаних часописа.Волео је да осети папир под прстима,волео је и мирис неотворених књига.То је било благо његово.Жао му је што неће стићи да све на време стигне прочитати,научити,спознати…

Један чудан карактер обитава у њему.Полако се склањао из разговора који плода нису доносили.Користио није смс,и такве поруке.Уместо телефона користио је један прастари апарат,не тако скупоцен и модеран.Користио је срце своје.Схватио је да треба пожелети само и неко од пријатеља, из било ког времена,док сумрак светлуца над пољима обасјаним Месецом би му се придружио.Уместо мирисних источњачких штапића палио је зрнце Светогорског тамјана.Смиривало га је,крила давало.

Склопио је очи,одлутао до реке.На обали су расли борови мирисни,засађени нечијом вредном руком.Изуо се бос и закорачио по тепиху од борових иглица.Једна од ствари из детињства које се неће одрећи никада.Пре пар година јака кошава је ишчупала један од већих борова,таман да намами путника намерника да седне и одмори.Уместо клупе,природа се брине баш за све да човеку буде угодно.Ко зна одакле речицом је пливало лишће ко зна са ког дрвета.Ко зна који га је ветар одувао и донео довде.Као стари сплавар Везува волео је да разговара са реком,да слуша шта има да му каже.

Више је осетио него што је чуо кораке.Села је поред њега,наслонила му главу на раме,и ћутала.Није имала шта да му каже.Или је волела њега да слуша док прича.

Послао јој је мисли своје:“Ако ме оставиш наше песме ће остати без радости,а радост изгубити осмех.Ако ме оставиш наше бајке ће остати без речи,а речи изгубити значење.Ако ме оставиш љубав ће остати без доброте а ја ћу заборавити да постојим…

Ако ме оставиш растаћу се са својом душом и гоњен метежним силама залутати међу бесциљне,несрећне и слабе.Без тебе би ми усахла слутња,избледео поглед.а мисли се следиле у немоћ да осетим лепоту и проникнем до узвишеног.Од живота би ми остали само обриси и варљиве сенке успомена..”

Да,разговарао је са својом Душом.Насмејана му се,увукла у груди и огрејала.

П.С. инспирисан текстом Спасоја Влајића

DSC02321 f

Advertisements

3 Comments Add yours

  1. Sarin Tata Laki каже:

    ominovao sam te za blogersku nagradu, vidi pravila u mom postu

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s