О доброти,незаслуженој

Често себе запиткујем Ко сам ја ? Зашто све иде путем којим иде ?Може ли другачије,боље.Заслужује ли се доброта много пре него се деси,понашањем,мислима…и све више ме одговори које налазим збуњују.Или су људи добри сами по себи без посебног труда и напора!!!

Е,сада зашто одржавам овај блог у животу,па зато што су мени неки драги и вољени далеко одавде,воле да виде фотографије из родног краја,воле да читају шта има ново у мом животу.Био сам активан врло на једном сајту који се бави фотографијама.Постоји занимљива опција да неко може твоју фотографију да номинује за неки конкурс.Тако је једна фотографија манастира у Лешју,манастир Пресвете Богомајке дошла и до Норвешке.Јавио ми се господина вршњак мога деке покојног,после неколико сати разговора сетио се чији сам ја,из које фамилије.Покојног прадеку је изузетно поштовао,до дивљења како каже.И чика Милоје ми је понудио помоћ,било какаву у било које време,било шта да ми затреба.И затребала ми је помоћ око брата у Шведској.Већ за пола сата сам имао све информације,чак и број телефона наше докторке која ради у болници где је брат на операцији.Чак ни тада нисам схватао колико је моћ интернета.Ретко се загледам у статистике на блогу,само када вордпрес скрене пажњу да се нешто дешава.Изненађују ме посете из неких земаља,

Capture+_2017-03-19-23-26-44

где стварно не познајем никога,али то је ваљда остало због дељења са малопре поменутог фото-сајта.Интернет користим скоро десет година активно,само сам једног господина упознао,ради ли смо му реконструкцију сајта,пошто сам био у Београду човек је донео материјале,текстове,фотографије,попили кафу и то је то.

Пре пар дана сам поменуо у једном тексту снимање на магнетној у Нишу,ништа страшно нека давнашња кошаркашка повреда се повратила.Чика Милоје ми се одмах јавио.

-Мали шта треба,питао је.Не помињи новац,ништа нећу да чујем.Када стигне резултат ако ишта треба да се нацрташ сместа овде.за 3 сата стижеш.Немој да си ми нешто прећутао !!!

Увек се изненадим добротом неких људи,тако им је то нормално,једноставно…

Друга порука је стигла е-поштом.Из Русије,од људи за које никада нисам чуо,али видим да има пуно посета на блогу баш из Русије.наравно,нуде помоћ.И муж и супруга су лекари из Србије,муж је спортски лекар.Кажу шаљи нам снимак чим ти стигне,и не питај ништа…неће те коштати ни динара.И они воле наше Манастире,Грзу…некада давно су шетали овуда…ту су се заволели,први пут ухватили за руке,загрлили, пољубили…

Још једна порука ме је посебно разнежила,али нећу о њој…драга тетка са срцем већим од Аустралије.

 

 

Advertisements

4 Comments Add yours

  1. Zevsova cerka каже:

    Nemam pojma ali mene je ovaj tvoj tekst rasplakao… ni sama nisam ocekivala takvu reakciju.
    Divno!

    Liked by 1 person

    1. У децембру 2015-е брат је одједном престао да се јавља.Никаквих информација немамо,ни на телефон,нити се јавља суприга нити син…ништа.Онда колегиница предложи – направи профил на фејбуку,тамо свако може да се пронађе.брат нема профил али пошаљем захтеве људима које познајем тамо,нико се не јавља,чак ни кума његова рођена,која се узгред не зове више Снежана него Nensy,16 сати проео поред компа,молио,питао…нико се не одазива,никога моје муке не занимају.Онда се сетио чика Милоја,написах поруку на виберу,за пола сата иако је већ скоро била поноћ,ето мени информација.Брат је умро за Ускрс,ја сам обрисао тај фб профил одмах следећег дана.Фејсбукери загледани у неке своје светове нису ни приметили (два дана је стајала објава да гасим профил) да ме нема,осим троје људи од 140 фб пријатеља.
      А овај пар који живе у Русији,су преко претраживача наишли на фотографије.Пошто је мени адреса објављена јавно,добијем поруку….хвала,велику сте нам радост приредили,овде на овом језеру смо се упознали,као у филму What Dreams May Come,ту испод овог дрвета смо се пољубили…и одмах понуде помоћ у вези моје повреде.
      Често пута запитам себе јесам ли довољно добар према другима,и нисам задовољан одговорима…али нешто знам постоје ипак људи који се не лупају у груди својом величином,већ ћуте и дају колико могу,по некада је само смс или позив довољан.хвала Теби што читаш до изнад неба.Може се заплакати само неко коме је Душа још увек жива.

      Liked by 1 person

      1. Zevsova cerka каже:

        Ne znam sta bih rekla…
        Hvala Sinisa.

        Свиђа ми се

    2. Постоје и не лепи детаљи из ове приче,али о њима ретко и размишљам,још мање пишем.Чекамо испред банкомата као сирочићи,платица нам касни већ пар дана,колега треба да води дете за Бг код лекара,гледамо на сат,гледамо у телефон,чекамо смс о уплати…узалуд.Каже Зоки,најгора ствар друже мој што немамо од кога ни да позајмимо на пар сати,сви смо прсли..ето тако

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s