…незаборав…

И нема те даљине која ће те спречити да не осетиш да се нешто спрема.Онда те ни звонце телефона не изненади.А није се та песмица чула са телефона вала година десетак.

-Ћао !!!

Наместио сам најозбиљнији израз на лицу колико сам могао,и хладно,гласом ношем хладним северним ветром рекох

-Ћао !!!

Шта ли ће прво да ме снађе,знам добро те олује.

-Не могу да верујем да ми се ни рођендана не сетиш више.

Једноставно ма колико се трудио да неке ствари,неке људе,неке емоције заборавиш,оне се не дају,отимају…и онда стварно и не приметиш када нестану.Пошаљем јој додуше е-маил увек за рођендан,све се надајући да ће јој отићи у спамове,ваљда је то ствар лепог васпитања,па ко одговори…

-Сетим се(морам ово да урадим),за разлику од тебе сетим се.Број ти не знам,голубове писмоноше никада нисам чувао,али гвирни у поштанско сандуче можда тамо још стоје неке поруке,почех да сабирам у себи,гле 13 баксузан број.

-Добро,хајд да потпишемо примирје,може ли,ваљда си опростио до сада,чујем неке лепе ствари о тоби.На неком путу си који не бих да коментаришем,али Јелка каже да ти седа косица баш оно,лепо стоји слаже се са старкама,и стомачић.

-Пусти Јелку никада није знала шта је лепо.А да ли ти је нешто рекла о срцу куцка ли уредно још увек,или крвну слику,холестерол ово оно да не идем код доктора бадава.

-То је већ онај стари човек кога сам волела.

Да,моного си га волела,али сада сам већ радознао да видим шта хоће.

-Благо теби,никада нисам волео да кажем да сам неку волео.Има у срцу места за све лепотушке,није баш таква гужва унутра као код тебе,али то сам рекао онако тихо,боље ће чути.

-Скоте…извини.Види,стварно извини,ето недостајеш ми по некад.

-А зашто ти недостајем ? Прво правило изнервирати противника!!!Чујем како броји до десет.

-А,зашто по некада ? Друго правило,исто изнервирати противника,наравно.

-Уозбиљи се,нешто важно да ти кажем,чујем да долазиш послом до мог града,па могли би да се видимо.Их и то ти је важно,ма ајде,не бих рекао.

-Има у центру,издају се собе,неће нас нико видети можемо да причамо,да се сећамо лепих ствари,чек чек па за то мени барем треба минут два,не више,али добро да се мисли још увек не чују.

-Ни твој муж неће знати ?

-Неће,буду сигуран.

Али знаћу ја где сам,и са којом сам.Последњи пут када смо се видели,седео сам са супругом једног од двојице пријатеља,Р је,како бих вам је описао,што неки кажу „Лепа као Ускршње јутро“,видела нас је,наслонила се на ограду баште,са ранцем на леђима,гледала нас и ипак отишла тамо где је срце водило.У тих пар корака док је улазила у ауто послала је последњи смс,предпостављате наравно шта је писало „скоте“ као да сам ја њу оставио,а не она мене.

-И само ћемо причати,јел обећаваш?

-Не,не обећавам.

Оооо,ово већ звучи примамљиво,али не мени,можда би неко други пристао али не ја.Како сама мало пре рече,ја сам на неком чудном путу.

-Чуваш ли ону ружу што сам ти поклонио за први рођендан,цвета ли још увек под прозором ? Шта ли му је сада сигурно је помислила.

-Чувам,наравно.

-Е,чувај,јер то ће ти остати једина успомена у овоме животу на мене.

И онда је Мали Принц испустио чанче са воденим бојама по небу.А баш је случајно био сумрак,тако да нико ни приметио није,небо се обојило у неке боје сете и туге,и киша је почела,ако је то била киша.У ствари питајте Њу ако је негде сретнете.

И хвала ти што си ме научила како плесати радостан по киши,а да не тугујем.

DSC01278 kiša

Advertisements

14 Comments Add yours

  1. epicfantasyweb каже:

    Eh, te udate… nikad zadvoljne sudbinom koju su izabrale

    Liked by 1 person

    1. Не знам зашто,не знам да ли је то само код мене,али неке особе никада не оду сасвим,никако не изађу из живота

      Liked by 3 people

      1. epicfantasyweb каже:

        Lično, nemam pojma. Možda ih treba malo pogurati da se izgube 🙂

        Liked by 1 person

      2. Не знам,као никада завршена књига која се пише.

        Liked by 2 people

  2. Pixel каже:

    Siniša, ajd sad da ne kometarišem post… samo ću reći da sam uz ovu muziku sazreo… naime, Zlatni Pssti su iz Zaječara, a Mošu, frontmena, srećem svakog jutra. 🙂

    Liked by 1 person

    1. Знам да су из Зајечара,комшије.Чика Града Вељковић менаџер свих већих рок група нас је пар пута водио са собом,били смо деца али смо упознали тај свет.

      Liked by 1 person

  3. Hank Moody каже:

    Pisac možda piše knjigu, ali čitatelj je odavno zatvorio te korice, ostavljajući loš roman za sobom i nastavljajući dalje tim nekim svojim putem.

    Liked by 1 person

    1. Да,увек су ми се свидела дела где онај који пише комуницира са неким који чита,оставивши ономе који чита да сам донесе неке одлуке

      Liked by 1 person

  4. Daisy каже:

    Meni je ova prica kao fotografija koja je prati. Kao mebo kooje si opisao.
    Verujem da se neke stvari s’ dobrim razlogom pamte ili je mozda bolje reci tesko zaboravljaju.

    Liked by 1 person

    1. У тренутку док си ово писала имао сам занимљив сусрет,испричаћу ти касније,поздрав велики

      Liked by 1 person

      1. Обећах ти одговор,мислио сам у пар реченица,али појави се цела прича https://nulablog.wordpress.com/2017/06/08/када-треба-да-се-сретну-две-душе/

        Liked by 1 person

      2. Daisy каже:

        Odlicno! Jos bolje 😉

        Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s