Када заборавиш да си једном само желео да волиш

“Хранио сам голубове,на хиљаде њих,већ годинама,рекао је.Хиљаде њих,јер ко их би све запамтио.Међутим,био је један голуб,дивна птица,чисто бео са својим светлосивим пегама на крилима;он је био нешто друго.Била је то женка.Могао сам је препознати било где.И она је мене могла да пронађе на сваком месту.Требало је само да помислим на њу,да је позовем и она би долетела.Ја сам њу разумео,и она је разумела мене.Заволео сам ту птицу.Да волео сам ту голубицу као што мушкарац воли жену,и она је волела мене.Када је била болесна,осећао сам то;дошла би у моју собу и ја бих бдео над њом данима.Неговао сам је док не оздрави.Тај голуб је био радост мог живота.Ако сам јој био потребан,ништа друго није било важно.Док сам њу имао,имао сам и свој животни циљ.А,онда једне ноћи док сам у мраку лежао на кревету и као и обично решавао неке проблеме,улетела је кроз отворени прозор и слетела на мој сто.Знао сам да сам јој потребан,хтела је да ми саопшти нешто важно па сам устао и пришао јој.Гледао сам је и знао сам шта жели да ми каже – да ће умрети.А онда ,када сам то схватио,видео сам светлост како избија из њених очију – снажан сноп светлости.Када је тај голуб умро,нешто је нестало из мог живота.До тада сам био сигуран да ћу завршити све своје замисли,и ако сам имао амбициозан програм,али када је голубица нестала,знао сам да је моје животно дело окончано.Да,годинама сам хранио голубове,и даље их храним,на хиљаде њих,јер коначно,ко зна…” из живота Николе Тесле

И тако,крену она на пут.Баку није предуго видела.Одједном је постала незадовљна светом којим се окружила.Све је тамо било прелепо,али душу ништа није такнуло.
Боје,звици,накити,обућа,гардероба,осмеси,друштво,погледи,слобода,путовање,знање…ништа јој срећу није донело,а требало је,надала се,јер тако су јој говорили.Знала је да после сваког успеха долази пад,па се склонила не време,мислила је.Осећала је топлину огрлице коју је први пут себи окачила око врата,после толико времена.Добила ју је на поклон,од другарице коју дуго није видела.И увек се чудила зашто ју је добила.Ова јој није рекла да је једном исто ово урадила,задужила ју је својим поклоном.Поклонила јој је огрлицу уз осмех пожелевши и њој ћутећи да се деси исто то,да схвати шта је вредно у животу.Тамо на другом крају света у башти пуној малина,са два клинца поред себе другарица је осетила да је мало углачано парече дрвета опет оживело на врату другарице.Знала је кроз шта ће све проћи,прво ће јој заиграти осмех на лицу,уздаси ће бити лакши,дисаће пуним плућима,и њени покрети добиће смисао.И срешће љубав,праву.
Паркирала се на паркингу испред сеоцета.Десно у даљини било је скоро напуштено место само из неколико димњака се дим дизао према облацима,а онда јој је поглед,мислила је случајно,залутао у десно,до звоника мале црквице,далеко од села.И неочекивано кренула пешице у том правцу.Три огромне липе сакривале су црквицу из близине,чинило јој се да нема никог,стидљиво отворила врата полако да не шкрипе,и ушетала у мрак.Прво чудо се догодило,сећала се овога из детињства али је заборавила.Око црквице,ваљда због кладенца са хладном водом летело је безброј лептира,али није очекивала да их види унутра у црквици.Узнемирили су се,разлетели кроз пукотине на зидовима,и тада га је угледала.Клечао је пред Иконом Богомајке,није се чуло ништа ни цвркут птица напољу,ни жубор речице која је из кладенца истицала према реци,ништа,чак ни његово дисање.Поставила је себи питање:шта ће бити када се окрене према њој.Узела је мараму из корпе поред врата и прекрила се.Страх,сумња.Одавно то није осетила.Ово је било сасвим другачије,овде није помагало дотеривање,намештање косе,затезање хаљине.Странац,али осећала је нешто привлачно у њему.Села је на дрвену столицу без жеље да га омета у молитви,а он је клечао непомично,главе савијене скоро до пода.Шта ли га је мучило,помислила је на трен,можда нека оваква као ја,и постиде се својих мисли.
Има тако мушкараца,има тако и жена,као из поезије изашли,као да се сва нада скакупила у тај трен када је окренуо главу према њој.Њено срце је кренуо уском стазом коју је нацртала према њему.Али овог пута није своју жељу осудила на пропаст пре времена.Да нисам постала непоправљиво романтична питала је себе,зар на оваквом месту да ми срце заигра.Да ли јој је била преко потребна нека чиста душа,из њених детињастих снова.Када је вољеног призивала сваке вечери,цртала му лице,осмех својим маленим прстићима по замагљеном прозору.Када му се надала,мислила на њега,радовала се сусрету,и онда као да је целога живота само то радила,сневала и призивала га,дочекала га.
Када јој се насмејао,препознала га је.Све њене заблуде служиле су само за овај трен,да га лакше препозна.А,како и не би,спавао је у срцу.Препознала је топлину у стиску његове руке,знала је да ће и у најхладнијој зими бити то топао,нежан додир.
-Сачекаћу Вас напољу млада дамо,да завршите па да закључам рече уз осмех.
Није више ни знала шта треба унутра да ради,ни како се пале свећице,ни где…
-Постидела сам се гледајући твоју веру,заборавила сам искрено,све сам заборавила,бака ме је некада овде доводила,али,сагнула је главу.Никад се није постидела,али данас,ево
-Разумем те,хајде помоћи ћу ти…говорио јој је како треба да верује у чудесно,у спас,како треба да поверује у боље,да је све могуће,да не окреће главу бојажљиво,да треба да заборави на поразе…да љубав постоји,не очекујем да ми поверујеш у ово што ти говорим,само размисли о томе молим те.
Изашли су напољу,понудио је медом,хладном водом,кафом,наставио да прича,слушала га је као никога до сада.Осећала је да јој овај човек треба када падне мрак,када је стигне бесмисао,када се осећала изгубљено,на крају свога пута.
-Чему се молиш,ако тајна није,питала је?
-Једна од молитви је да сретнем жену која ће бити крај мога бескраја,и ето дошла је.И ја сам био на путу да потонем,да пресушим као овај мали кладенац у јулу,али нисам.
Осетила је да се пријатељица осмехује,као да је посматра својим очима од некуда.Да ли је пријатељица била крива за ово што се десило својим поклоном,или она сама то више није ни важно.И ето љубави.

Пуно дана касније,док је он спавао,а она се играла његовом косом,а сан јој није долазио на очи,јер је била,просто…срећна,дотакла је дрвени медаљон на грудима,осмехула се,и пожелела да се и другарици деси још нешто лепо,да оствари барем једну жену у дану који је најављивало светло Сунце

 

Advertisements

13 Comments Add yours

  1. „Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се…“
    Поздрав добри Човече!

    1. Да,тако мало.а чак се и то заборавило,иштите и даће вам се…поздрав душо преодобра

  2. Kikimusanba каже:

    „Kraj beskraja“ 🌼 Siniša, ova priča je tako lepa i fina. Miriše na lipu i vodu iz kladenca i tu staru crkvicu u selu. Miriše na ljubav. Bravo! 🙂

    1. Pa da,kraj snovima,željama,nadanjima,sve u jednoj osobi,nešto kao „poslednja ljubav“ kada si siguran u to da više te niko neće zainteresovati ni na tren,kao osoba pored tebe

  3. Kikimusanba каже:

    Da li je „kraj beskraja“ dostižan? Da li „poslednja“ stvarno postoji? Ili je sve igrarija uma naseg? Ja verujem da postoji. Samo, neko ima sreće, a neko ne, da istu pronađe ili da ona nađe njega. Valjda. 🙂

    1. Verujem da postoji,čak i ako se završi pre vremena srce više niko drugi ne interesuje

  4. Pixel каже:

    I kraj beskraja, i poslednja ljubav, smešteni u ambijentu svih nadanja kraj kladenca, kao izvor novog početka.
    Fenomenalno! 🙂

    1. Препознао си све моје слике сакривене око њих двоје,наклон велевелемајсторе

  5. Hank Moody каже:

    Svi me pretekoše i ja ostadoh bez riječi hvale. Kraj beskraja u jednoj ženi. Definitivno postoji. Sjajno, Siniša.

    1. …и онда је крај трагању и лутању…шаљем ти велики поздрав,хвала што читаш

      1. Hank Moody каже:

        Uvijek rado čitam. Srdačan pozdrav.

    1. Hvala Dobra Dušo,pozdravčić od srca

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s