Теби,која си остала

Судбина има своје методе,некада нам се свиђају,некада не.Али признјем да уме да искористи сва распложива лукавства да нас скрене другим путем.Све јој је на располагању,и гужва у саобраћају,и јак ветар,и киша ако треба.
Небојши је зазвонио телефон,на корак од скретања,треба да пазари брескве за торту,да није зазвонио отишло би све у неповрат.
Лану је срела пријатељица,мало цвркутале па хајде заједно на пијацу,па ће после на сладолед,да је није срела отишла би кући већ,али…
И угледала га је.Очију пуних туге пазарио је брескве.Гледала је те очи које никад није престајала да воли.Болела ју је његова туга,чинило јој се да ће тај терет носити до краја света.И пред очима јој пролетеше слике,пролете цео живот.Знала је да је никад није кривио,али она себе јесте.А онда ју је погледао на трен,само на трен,и би довољно да заборави све.Познавала га је,знала је шта је видео у њој,и направи корак… изгледа да су се обоје довољно осамили на овоме свету,па је сусрет био спреман…

-Пробај сине слободно,пре него купиш брескве,није проблем,рече насмејана продавачица,и понуди му најкрупнију,онако од срца.
Имао је воћњак некада,тамо негде,знао је како се гризе сочна зрела бресква.У ствари више се пије него једе.Пре него је принесеш уснама склопиш очи,и замислиш нешто на шта те подсећа тај непоновљив укус.
Лана је пожелела да уради нешто блесаво.Сачекала је да загрите брескву,примакла се као мачка и загризла је са друге стране.
Осетио је Небојша нечију близину,да је неко превише близу.
Отворио је очи помало плашљиво,и би му смешно,ове лепе жене није морао да се боји.Дуга,права коса,везана у реп.Један младеж му је мамио поглед,као на оним портретима отмених дама,и ланчић који се спуштао у изрез хаљине.Један јако познат привезак га је дозивао са места где није баш пристојно дуго загледати даму.Воз сећања му је протутњао срцем,осећао је да ова жена може да буде повезана само са његовим срцем,а не са другим органима,и ту негде баш на последњој кривини,пре него пробије рампу и излети напољу препознао је.Онда је срце тек помахнитало лупкало,као сказаљке старог поквареног сата на зиду,окретало се и лупкало на све стране надјачавајући уморне гласове на пијаци.Онда је загризао брескву са оне стране где и она покушавши да се сети укуса њених пољубаца.Али десило се савим супротно,као када на радију уместо поноћног програма укључиш станицу која свира блуз,па ти изазове чежњу,ненадано.Предубоко је закорачио у успомене,у сећања.

Година седамдесет и нека.Мали дечкић у пластичним сандалицама,са панталоницама на трегере,спремао се да скочи на татин бицикл.Улица која излази на главну код споменика,а завршавала се пар стотина метара даље,тамо код старог млина.Малецак је,баш.Подвукао би ногице испод шипке бицикла и кренуо у јуриш на један прозор.У десној руци је држао чоколадицу “Животњско царство” пролетео би крај прозора и бацио је унутра.И није смео да се окрене,да погледа да ли га је неко видео.И дуго је био уверен да га никада није видела,касније је бацао руже онако у пролазу,једном је ставио саксију са белом мушкатлом,тек касније је приметио да је прозор увек био отворен у време када је пролазио,па ма колико да је хладно било напољу.Али љубав и памет никако нису добри другари.
И прошло је много година пре него су се њихови прсти додирнули.
Увек је веровао да му је недостижна,у тим годинама дечаштва.На игранкама је само њен поглед тражио,тражила је и она његов,али није имао храбрости.Онда су почеле да га заскачу неке цурице,и били су све даље.Удала се као добра девојка,али није дуго трајалао.Отишла је па се вратила,одлазио би па се враћао.Те њене очи постале су му усуд.

Лако су се договорили да изађу те вечери,има неко књижевно вече у “културном центру” њена другарица је домаћин,али ако буде досадно збрисаће већ негде.

Овога пута је кренуо пешице,размишљао је да ли да баци ружу кроз прозор и побегне,као некада.Док је прилазио њеном прозору у срцу му је звонило као оркестар безброј тамбураша над равницом.Видео је насмејане главе Сунцокрета како се њишу уз ту песму тамбураша.
Недостајала му је оваква жена.Али пре него му је таква лудост пала на памет,завеса се размакла и њена рука га је ухватила.
-Коначно да те стигнем,насмешила се предивним очима.Као двоје људи који толико тога имају једно другоме да дају,довољан је само један поглед,када се два топла ока загледају једно у друго и препознају,
ништа више им није требало осим сусрета – та два топла ока.У неким ноћима,када га стигне … оно нешто,знате већ,некако му те њене окице засветле као малени фењери и растерају мрак,и након толико година.

-Уђи да видиш колико омота од чоколадица имам,све их чувам.

Често је сневао тај њен прозор,како…разгрће зрело класје жита да би стигао до ње,кућица окречена у бело,из димњака танани дим лењо се отеже према белим облачићима,кроз ошкринуте коцкасте завесе мирише тазе печен хлеб и једна цурица у дворишту,и никад не досањан до краја,увек га је нешто пробудило.Птица,сакривена у густе гране ораха говори Она није за тебе,и када се све утиша само замине покрај кућице,уместо да сврати и онда залута и не уме из сна да изађе.Чак и најтврђе срце би занемело у том трену док окреће главу на другу страну да не погледа малој лепотушки у очи.Засадио је због ње трешњу на ободу имања.И онда замине иза куће идући према сутону,ту негде почиње и пут који га одведе негде предалеко од Ње.

И нису дуго се задржали на књижевној вечери,наравно.
Сакривен у шуми стогодишњих храстова,поред једне малене речице,постоји ресторан,баш као прављен да њих двоје проведу вече тамо.Али ни ту се нису дуго задржавали,има једно место где су им се усне први пут среле пре него је отпутовао.Загледани у мирну воду,ћутао је свако своје страхове.Приметио је да се нека ватрица разгорева,било је овде доста воде да се свака ватрица угаси,али ова се гаси на неке другачије начине изгледа.
Звук гитаре из даљине,из ресторана је скакутао по гранама врба,сусрео се са јатом ластавица,пријатељски поразговарали,па наставио ка небу,скочио на бели облачак који се огледао у мирној води језерцета,онда се мелодија спустила на класје зрелог жита и ту остала међу свицима.

Тихо,сетно је запевала,па заћутала

-Зашто ме никада ниси ставио у песму,никада ми ниси посветио ни стих.

Е,када би ти знала

-А може ли у причу…ево ти једна…како су се среле две реке,како су се слиле у једну…како су се загрлила два бела облака…

 

 

 

 

 

Advertisements

16 Comments Add yours

  1. pesakvremena каже:

    Prelepa priča a fotke su nešto posebno!

    1. Те фотографије су некако настале у исто време када и прича,некако су део приче…хвала од срца што читаш,поздрав велики

      1. pesakvremena каже:

        Izvini što nisam redovna, ovaj stvaran svet mi uskraćuje radost blogosveta, biće valjda bolje 🙂

      2. Žao mi je što ne možeš da pronađeš za sebe više vremena,na sreću ili nesreću imao sam tri ozbiljne povrede prošle godine pa me to nateralo malo da zastanem,i tako počeo da pišem.Sada vidim da su mi ti trenuci mira bili neophodni.

      3. pesakvremena каже:

        Sebi kažem da je ovo samo faza, i znam da će proći 😉

      4. kako kažu,postoji vreme za svaku namenu,postoji vreme za suze,za smeh,za ljubav,za tugu…jedno sam naučio,da sve prođe

    1. Sve ređe umem da pronađem reč da se zahvalim na ovakvom komentaru,drago mi je da čitaš ovo što pišem,pozdrav

      1. brlogingblog каже:

        Tvoji postovi su mi kao „mirna luka“ i prijaju u večernjim satima

      2. Posle pisanja se i ja upravo tako osetim,kao u mirnoj luci.Nemrljivo je moje zadovoljstvo što reči izazivaju takve emocije,kod tebe,kod nekoga drugog koji čita.

  2. luciaabundanca каже:

    Koliko lepote u ovim redovima.

    1. Hvala što čitaš.Jedna umna gospođa je rekla :“ko stvara nešto,neka piše,komponuje,svira,peva na temu radosti,ljubavi i zadovoljstva.Možda će neko u tome uživati,možda će nekoga obradovati“ Nikako drugačije,to je moj put.Pozdravljam te.

  3. Daisy каже:

    Stvarno prelepo i prica i fotografije, potpuno uskladjeno. Svaka cast!

    1. Život piše,ja sam samo zapisivač 🙂 pozdravče

      1. Daisy каже:

        Odlicno to radis!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s