Звона у души су се коначно чула,неко их је заљуљао…

Корен је покривен.Он покрива оно што ће касније изаћи на видело.Корени садрже,у скраћеној форми,оно што већ јесте или још увек није угледало светлост дана.Корен храни,садржи и носи будући раст који ће изаћи из њега самог.Оно што ми данас живимо,и добро и лоше заплели су наши преци.Немамо слободан избор у смислу да можемо бирати претке,родитеље и примарну породицу и често нисмо ни свесни колико они у великој мери одређују наш живот…” Берт Хелингер

Говорио јој је да проблем са осећањима можемо решити,да о свему постоји знање,и да решење треба тражити шетајући кроз све слојеве једне личности,пожељно је оних најдубљих.Свака драма се решава само знањем доступним у том тренутку.

Постоји безброј разлога за помисао како најбоље све знамо о себи,и како нема тог зналца који може да преокрене ситуацију,некакаву.Пазите овако у свему што смо учествовали имамо барем половину одговорности.Никако другачије.Барем половину ако не и више.

Али неко ће рећи да је све у реду у његовом животу,о чему причамо!!! Живимо савршено,по својој вољи…Мало нас додуше нервира партнер,дете,родитељи,сарадници на послу и то је све.Све је то о.к али ето нека ситница искочи,чаша се прелије,па се деси прасак,а не би смео.Али лепо упозоримо људе да су претерали и крај приче.Нисмо ми криви.И не пада нам на памет да треба домислити неки другачији начин решавања муке неке.Можда неки племенитији начин.Можда решење проблема са осмехом уместо уместо да пустимо бесну животињицу из себе.Али тада не би били задовољни собом,осетили би се пораженим.Осетили би да нам неко ускраћује слободу.Али шта је та слобада,па ваљда да човек уради оно што жели а да при том не повреди никога из своје околине.Тешко зар не ? Слобода је у учењу,у стваралаштву…Тамо треба бити слободан.У љубави пре свега мора се бити поштен.Страсти треба спутати ако те супруга или супруг чекају кући.Јер кажу да судити се неће према вери,припадности некој странци,навијању за неки тим,по оделу које носите…него по делима нашим.

Без трајне везе,без породице – љубави нема.Када се мушкарац или жена коначно смире,посвете другој половини душе,и када не одустану никада једно од другог па ма колико претешко било.Јер ако то немамо онда трагамо за ситним задовољствима које трају пар сати,пар дана.Сетите се поклона којем сте се дивили дуже време,можете ли ? Све се заборави осим онога што траје вечно,а то је љубав.А често се задовољавамо лошом копијом цирконом,фалсификатом,и онда још несрећнији постајемо,огорчени још више на најближе,и ето удаљавања,за које ћемо увек кривити друге.Препаметни смо увек.Могу да нам се диве дванаест држава и два континента,милиони људи,али све је то глупост,све је то лаж.Милион људи те никада неће волети као она један душа коју негујеш љубављу.Јер са ким ћеш радовање поделити,ако немаш некога ко те истински воли,кога истински волиш.Ако нема некога коме испуњаваш снове,ко ти испуњава снове,некога ко препознаје неважно,неистинито и не бави се тиме.Јер му онда остаје време да се бави истинским стварима,која доносе радост….теби и љубављу за тебе.

Прича:

Тата ју је много волео.Само је једну жену волео више.Није то била њена мама.Тата је био окружен лепим,младим женама,такав му је био положај.Некој би затребала услуга,и он би радо помогао,на свој начин наравно.Говорио је нисам калуђер па да трпим.Мама је била лепа,али од оних жена које остану ту где их оставиш,и чекају да се вратиш,све ређе се враћао.Ћерка се дивила тати,и пожела за себе истог таквог.Али није знала да није исто чекати тату да се врати данима,и чекати свога мужа да се врати данима.И пронашла га је.Али брзо су почеле свађе,препирке,туче,горда каква јесте није му остајала дужна.Научила је свашта у животу тих година.Ништа лепо верујте.И муж се разболео, умро.Била је срећна,коначно слободна.И није размишљала да је све могло другачије,једна давна одлука јој је обележила цео живот.Међутим тата је све то гледајући схватио да све што радиш некоме,неко ће вратити некоме твом.Али касно да ишта промени.Супруга се одавно удаљиља од њега на безбедно растојање,младих лепих жене одавно више нема.Није било никога чак ни да га слаже да га воли.Тата је схватио,али она још није.

Он је растао са осећањем да је сувишан у кући,више су посвећивали пажњу сестри него њему.Није се бунио,али могао је да постигне много више,и свима би било боље,мислио је.Научио је да мисли на све,не само на себе.Онда је упознао њу.Тих,миран,здрав,јак свидео јој се.Мама његова је била исто татина мезимица.Лепа жена,и данас.Као девојка се играла са момцима.Није знала да ће гледати како цурице исто то раде са њеним сином.Један њен момак је имао чудну смрт.То је обележило и судбину њеноме сину.Наилазио је на жене које су имале тугу непрежаљену иза себе,неко им је фалио.Удала се за момка кога никада није заволела,нити се трудила да ишта лепо види у њему.

Значи смувала га је брзо.И покушавала од првог сусрета да извуче из њега оно што се са тамне стране крије у мраку.Покушавала је да га поквари.Али није се дао.Био је леп,згодан,али није њој требао добар.Требао јој је неко са ком ће изводити разноразне егзибиције у кревету,кога ће лагати,ко је неће ништа питати кад оде,и када се врати.Али није успела,и почео је да је нервира.Почела је да га вређа,да га лаже,да га вара.Први пут када га је преварила,син јој се чудно разболео.Доктори су само слегали раменима,али ништа.Онда се сетила њега,замолила га је да јој опрости,али није рекла за шта.Опростио јој је,као и свима што је праштао.Трпео је,јер је знао да не треба судити људима,има ко да намирује рачуне боље од нас.Ни тада јој није био добар.Онда после пар недеља опет.Послала му је смс,и детаљно испричала шта је урадила,са ким,колико је уживала.Али кући је чекао исти призор,син опет болестан.Није јој још увек падало на памет,зашто…позвала га је после десетак дана,јавио се.Требала јој је помоћ.И наравно опростио је и помогао,син је оздравио,увече је био кући.Поновљало се више пута.Онда је он остао без посла,мајка га је напала за новац који је добио,спискаћеш све као твој отац,исти сте,дај мени да чувам паре,и дао им је.Потрошиле су,давале на позајмицу за три дана две хиљаде еврића.Дај још рекоше му.Дао им је рачун из банке,нема.Разочарале се,мислиле су да има много више,а таман су почекле да уживају.Отац је само ћутао.

Сутрадан је одлучио,ништа га више не везује овде.Средио је собу,напунио ранац стварима потребним за неко време,све драгоцености,све што је сматрао драгоценостима..донео је мени на чување.Није ме изненадио када је рекао да иде на гроб Владике Николаја.И онда,судбина се пробудила тога јутра расположена.У Лелићу је срео брачни пар из Русије,заволели су га као сина,говорио је руски прилично добро,знао је сатима да прича о Владици Николају…и повели га са собом.Лутао је данима около,код њих је живео.И онда је упознао једног старох монаха,који га је примио код себе,требало му је друштво.И испало је све као у Мопасановој причи.Отац Сашењка га није дирао.Видео је у њему нешто што нико до сада видео није.Није му давао књиге световне,учио га је животу.Не можеш Бога волети ако не волиш дела његова.Створио је и слатке крушке,и коприву.Створио је Бог и славуја и љуту гују.Мораш научити да свако створење волиш истом љубављу.Да свакога човека волиш истом љубављу.Све лакше је учио.Онда је почео да схвата.Да му нису отеле паре не би био овде,и одједном им је постао захавалан,и заволео и мајку и сестру.Отац се понашао као да га није брига,а у ствари научио га је да сам доноси одлуке да се не ослања ни на чију помоћ.Дека и бака су га научили да воли биљке,птице…и све му је одједном постало јасно.Отац Сашењка се осмехивао.Мој друг се тамо оженио.Женом која је мерила људе људскошћу.Није била од оних егоиста,затупљена,није личила ни на једну другу.И сви су се чудили како се пролепшала поред њега,а била је увек лепа само су мештани лепотом називали нешто друго.

Тамо далеко бивша драга је на једној журци чула причу од једног путника,како је у једном селу у Русији срео два чудна монаха.Баш чудна,свашта знају,свашта умеју,њихове молитве лече,њихов поглед је пун љубави…и кренула је на пут не знајући кога ће срести.

Није га препознала,онако са седом брадом,мало проћелав.Он њу јесте.Није се никада замонашио,у селу су га звали Игуман.Оцу Сашењнки није морао ништа да објашњава,све је разумео.Када су ушли у малену црквицу,нека невидљива сила ју је обавила,заплакала је.Загрлио ју је својом вером.Полако је почео да је запиткује,али тако да је отварала своје срце.За разлику од ње,он је извлачио оно најчистије из њене душе,па колико то мало било у почетку.У разговору са овим човеком полако је схватала шта је радила.Није је осуђивао.Врабац је улетео у цркцу,и слето му на раме.Помиловао га је,и би љубоморна што даје љубав и топлину овом малом створу.Као да јој је прочитао мисли,рече

  1. Човек треба да зрачи људскошћу.Мржње и љубоморе је превише око нас.То су посла лукавога.Људи који ходе стазом зла себе уништавају,наносе зло својој фамилији,не знајући то.Опраштање,љубав,су особине побожног човека.духовног човека.Могу ја да те пригрлим душом,и да те пустим да летиш,али лет ће бити кратак,мораш све сама…буди добра,јер ће и други то постати поред тебе…“и више га није слушала,сузе су текле све више,капале по каменом поду,разбијале се у стотине малених бисера који су се пресијавали на маленом зраку Сунца који је вешто улетео,одбио се од крста на иконостасу и засветлео на њеним рукама…не није га препознала.Само је чула звона,као песму своје душе,песму коју одавно овде нико није чуо…да ли је на почетку приче њен тата поменуо калуђера !!!

Четири сата смо данас причали телефоном.Однео његовој мајци фотографије,снаје и унука…и тако

wallhaven-325854
wallhaven-325854

 

Advertisements

11 Comments Add yours

  1. epicfantasyweb каже:

    Eto šta ti je život 😁😀

    1. Да,живот,баш пише романе

  2. luciaabundanca каже:

    Fikcija ili….? Bas me zanima, ne mogu da razlucim

    1. Истина од речи до речи веруј ми,после разговора сам сео и написао текст,немам баш толику машту хаха

    2. Одрасли смо заједно нас четворица,двојица је пут одвео у Русију,можда ће и нас.Једном од пријатеља посвећена је прича https://nulablog.wordpress.com/2016/06/14/чудно-је-колико-заједно-а-не-воле-се-ј/

      1. jookosan каже:

        Da.. I to ovako dobre😊

      2. Samo treba pazljivo slusati i posmatrati…nista vise

  3. jookosan каже:

    Ovako sazdani vidimo i osećamo više i jače😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s