Можда и одрастем

Постоје светови које не треба мешати,као чанче са белом,и чанче са сивом.Када сипаш кап сиве у белу,више се никада бела забелети неће…

Постоји и пут до смирења.Сипаш кап беле у сиву,па још једну…и сива ће се забелети једном,откриваћеш себе тако тим капима белине…а можда и требају да се мешају,збуњен сам.

Зато,када одеш не јури ми птице са дуње.Јер када одеш,неће имати ко да ујутру размакне завесе и отвори широм прозоре,да удахне мирис жутих дуња,јер када одеш неће имати ко,осим птица да цвркуће…али ако и птице оду,можда ћу и одрасти напокон…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s